Mirjana Đurđević
BREMASONI

 PROLOG

„Da se uspava?“, čovečuljak u kućnom kaputu kroz zamagljen cviker baci žalostan pogled na belog maltezera koji se kao proštac opružio po kanabetu. „Da se uspava“, tiho potvrdi visoki pedesetineštogodišnjak povijenih ramena, sve gledajući u patos, malo u stranu. Tačnije u svoju veterinarsku torbu spuštenu kraj desne noge.

Ni pola sata kasnije, čovečuljak, advokat Dušan Nikolajević, sada obučen za ulicu – dunklgrao letnje odelo od lakog gabardena za svaki dan, uštirkana košulja i golubijesiva kravata – ali gologlav, zaboravio je šešir, zamišljeno hoda Gračaničkom. Fifi veselo trčkara pred njim, ko vaskrso, cima kaiš, žurba mu je da stigne do Kalemegdana, ima tamo zakazane šuge s golubovima.

Dr. Timotije Spasić, profesor Veterinarskog fakulteta, toga je dana na isti način već uspavao četiri kera, pet mačaka, jednog papagaja aru, tek nabavljenog u Parizu i par običnih domaćih štiglica, celo jato akvarijumskih ribica... Prethodnih dana – broja im se ne zna. Sada, već dobrano iscrpljen, tera pakarda uz Aleksandrovu, sporo napreduje, dvaput mu se i torba strovalila sa došoferskog sedišta zbog naglog kočenja, svi kao da su poludeli, samo mu ispadaju pred kola. Koga će gore, poviše Lipovog lada, da spavljuje? Jedino komšijske kokoške, Popovići ne drže kućne ljubimce, lekarska posla.

Time se završava njegova višednevna neugodna misija, koja, doduše, životinje ostavlja žive i zdrave, ali zato vlasnike, ili bar glave porodica, na velikim mukama. Do sutra u podne i otvaranja rada...

 1. V□J

∴Br. Branislav i ∴Br. Borislav razmenjivali su preko oltara poglede nedostojne Braće. Gnjavatoru, mislio je ∴Br. Branislav, iskucao si Građevinski dnevnik od najmanje deset stranica bez proreda, sricaćeš šuškaćeš i škripaćeš nam ovde dok svi ne zaspimo, kao da nemamo danas prečih radova. Cirkuzante, mislio je ∴Br. Borislav, ne možeš da dočekaš svoju tačku, glumataćeš nam ovde bar u tri čina, malo ti bulevarskog pozorišta, kao da nemamo danas prečih radova. Ugaonik na oltaru primakao je krake za koji stepen, skupio se od ovolikih grubosti u čijoj se unakrsnoj vatri našao, a bogme i od tih prečih radova koji su sledili, najtežih sa kojima se Velika Loža „Jugoslavija“, kodirano V□J, susreće od kada postoji. Sklopljeni šestar i još neotvorena Sveta knjiga nisu se obazirali, ritual otvaranja □ primiče se kraju, uskoro i oni treba da zaigraju, valja se koncentrisati...

Veliki Besednik,∴Br. Branislav Nušić, ponovo sevnu okom u pravcu severoistoka, poprilično ljutito za nekoga ko uopšte nije živ. Velikom Neimaru Svih Svetova prestavio se 19. januara 5938 A.L., ima tome više od dve godine. Što se, ne samo po pogledu, već ni po čitavoj njegovoj pojavi nipošto ne bi moglo zaključiti. Izgleda, pribogu, kao na najboljim fotoportretima ∴Br. Milana Jovanovića, onim s početka veka, guste, tamne kose začešljane natraške, velikog, povijenog cincarskog nosa koji još nije sasvim ušiljio starenjem, oborenih veđa a našušurenih brkova. U punoj snazi. Ni nalik spečenom matorom spadalu koga je preklane sva Srbija oplakivala, a Veliki Rizničar iz kase odbrojao pet stotina dinara za crno platno u koje je bilo zamotano celo Narodno pozorište. Ono što u ovom prizoru odudara od starih fotografija nije ljutiti pogled, ni smoking ukrašen kolajnom sa otvorenom knjigom o plavoj traci, pa čak ni vezena bela kecelja, obrubljena jednako plavo, o njegovom pasu, voleo je on vazda de se slika nakićen, komedijant, već položaj desnice obučene u belu rukavicu, nadlanicom gotovo dodiruje podbradak, lakat u vazduhu, u visini ramena. Još samo levu da digne uvis, ličio bi na opštinskog pandura u paradnoj uniformi kad o svetkovinama regulisava saobraćaj na Terazijama. Levica je, međutim, nezainteresovano visila niz telo?!

Pogled koji mu je preko trokrakog svećnjaka uzvratio u pravcu jugoistoka bio je razmrljan, gust i težak, kakav bi pa bio nakon što prođe kroz debela sočiva naočara Velikog Sekretara, ∴Br. Borislava Pekića. Tek njegova pojava izaziva nedoumicu i jezu. Prosed gospodin sa izraženim zaliscima poviše izboranog čela i sa već pomenutim naočarima velike dioptrije, koje samo što ne spadnu sa premršavog trouglastog lica čije donje teme krasi, ili prikriva, jareća bradica, u tome ih sprečava jedino nos izašao iz iste cincarske modle kao i ∴Br. Branislavljev. Ko bi rekao da je ∴Br. Borislav u profanom životu tek desetogodišnje dete, bezbrižno i bezazleno kao da nema baš nikakvih tajni.

∴Br. Timotije Spasić opet pilji u patos, opet malo nakoso, pogledom gladi froncle na radnom tepihu, Đakoni nisu bili baš najuredniji, a nije ni čudo, neregularna situacija, svi su ovde pometeni, Velikom Prvom Nadzorniku je malopre toliko drhtala ruka dok je palio sveće da je to... A tek Veliki Muzički Majstor, sve vreme pušta Sinfoniu Eroicu ∴Br. Ludviga van B., potpuno neprikladno, tako se, priča se, i onomad kočoperio na □Velikih Oficira… Iz raspoloženja Braće poslednjih dana, dok im je raznosio poruku Velikog Majstora, naslućuje da će rad trajati do u duboku ponoć u najbukvalnijem mogućem smislu. Neki su bili žalosni, poput malenog ∴Br. Dušana Nikolajevića, kolokvijalnoložinski ∴Br. Dulenceta. Eno ga stoji preko puta, na severozapadu, tužan kao da je na Fifijevom opelu. Daleko bilo, Fifi je mlad, zdrav i lepo negovan psić, pomeri se s mesta ∴Br. Timotije, javi mu se glas prof. dr. Spasića u glavi.

Ali pomeranja s mesta nije bilo, ne u Hramu. Nekima kao da je laknulo, oni će glasati za odluku bez uzimanja reči, ali takvih je bilo malo. Većina Braće ipak je izrazila nezadovoljstvo, gotovo ljutnju. Pa i on sam.Šta sam ti ja, Veliki Poštar za jednokratnu upotrebu? Glasnik za loše vesti?, umalo se obrecnuo na Velikog Sekretara, ∴Br. Borislava, kada mu je ovaj izdao zaduženje od Velikog Majstora da unapred obavesti Braću delegate o predmetu današnjeg vanrednog rada, ne bi li se valjano pripremili i zauzeli stavove. Sa druge strane, svestan je da njegova veterinarska torba obezbeđuje u ovom času toliko preko potrebnu diskreciju, i inače obilazi gotovo svaku viđeniju beogradsku kuću u kojoj vode računa o zdravlju svojih ljubimaca, te njegova pojava ne izaziva sumnju kod suseda. Čak ni kod suseda Braće koja ne drže životinje, torba je zapravo lekarska, za ozbiljnije intervencije prima u svojoj privatnoj ordinaciji, u Alekse Nenadovića ulici. Sa treće, opet, strane, bi mu i žao ∴Br. Borislava, čija bi dužnost, makar i nepisana, čisto logički gledano, zapravo bila da obaveštava Braću u ovakvim ekstremnim slučajevima. Ali Veliki Sekretar ima strogu majku. Poznaje gospođu Pekić, pre neku godinu joj je štrojio mačora naživo a ona asistirala, držala ga je, a da trepnula nije, gvozdenom rukom, pod kojom mališa teško da raspolaže svojim profanim vremenom. Klaviri, jezici, izložbe, lektire... jedva da stigne na poljanče, da pojuri za krpenjačom sa ostalom decom, mada se za malog priča da radije ode sam u kafanu i naruči limunadu, a nekmoli da joj izmakne na tri dana, koliko je on potrošio na taj poštarski posao, i to autom, ∴Br. Borislav će na šofersku dozvolu popričekati još... I ko je uopšte smislio ovoliku zbrku, razgalami se najednom prof. dr. Spasić u glavi, da sedimo ovde zajedno u □, mrtvi sa živima i još nerođenima, nepismeni sa akademicima, imućni sa sirotinjom, dede sa unucima, samo nam francuske sifrežetkinje fale da zaigraju kan-kan po radnom tepihu!

Sa koga je na ovoliku blasfemiju munjevito odreagovalo Svevideće Oko, jedan kratak bljesak, nevidljiv za ostalu Braću, bio je dovoljan da otera prof. dr. Spasića tamo gde mu je mesto, neka se dere on na svoje na studente, i ostavi ∴Br. Timotija na miru, da sa desnom rukom u beloj rukavici pod sopstvenim grlom, a levom položenom niz telo, spokojno sačeka početak rada.

Spokoj je preko potreban i ∴Br. Dulencetu Nikolajeviću. Stoji, ili je bolje reći viri, ivica drvene ograde koja razdvaja sedišta od ritualnog dela hrama mu doseže još malo pa do ruke u šegrskom stavu, kao i obično na severnoj strani, drugo sedište od astala Velikog Drugog Nadzornika, ∴Br. Adolfa Stipčevića, u profanom životu, ako je to profano, katoličkog biskupa iz Zagreba, na službi u crkvi Sv. Antuna na Crvenom Krstu. Više bi voleo da je istočnije, prema centru zbivanja, kao što sedi na svojoj matičnoj □, ali on se našao među delegatima Vanredne skupštine najpre po luftonskoj liniji, svestan je da nekoj Braći to malo ide uznos, pa neće da se gura, nego gde ima mesta. Tuga koja ga je ophrvala, juče, tokom nenadane posete ∴Br. Timotija, nema nameru da ga pusti čak ni ovde, na svetom mestu. Ovde gde su svi njegovi prijatelji, jedini koje ima. Sem Fifija, on teško podnosi njegova tajanstvena izbivanja iz kuće i ostavljanja sa sluškinjom. Eto, bar će se neko radovati ovoj tragediji što sledi, Fifi, teško uzdahnu ∴Br. Dulence. Braća bar imaju porodice, žene, decu, unuke, svima će biti lakše nego njemu. Koji se zbog svog gotovo patuljastog rasta nikada nije ženio, iako su neke opajdare, visoke toliko da su mu mogle jesti trešnje sa šešira, svojedobno pikirale dobro razrađenu advokatsku kancelariju njegovog pokojnog oca, eno ga stoji preko puta, u drugom redu, i sa razumevanjem ga gleda kao da mu čita misli. Pa, on više neće viđati ni tatu?! Stopala ∴Br. Dulenceta, u ručno rađenim ševro cipelama broj 37, dotad pod idealnim pravim uglom – namestio ih je uz ivice najbliže mermerne ploče uglačanog crnobelog poda dvorane, to ga je još otac u detinjstvu naučio, vežbali su u kujni, na pločicama – nekontrolisano se počeše sastavljati, a kolena grčiti, ruka pade na grudi, celo telo kao da je krenulo da se skupi u fetalni položaj. Umalo da nestane iza ograde, na očigled... Bio bi to veoma nedostojanstven prizor, da ga srećom nije predupredio Veliki Drugi Nadzornik, svojim karakterističnim širenjem nozdrva i podizanjem obrva. Sto Velikog Drugog Nadzornika, sa leve strane od Jakina, koji je, opet, levi stub na ulazu u Solomonov hram, dakle □, ni dva metra od ∴Br. Dulenceta, bio je već propisno osvetljen trokrakim svećnjakom, te čovečuljak odlično vidi ne samo preteće grimase ∴Br. Antuna, već i srebrni čekić i mrtvačku lobanju, niže, u polusenci. O tome kako su mu tek Nadzornikove alatke u ovom času preteći delovale nema potrebe govoriti, iako ∴Br. Dulence i u po noći iz sna probuđen ume nepogrešivo naizust da izdeklamuje njihova prava, suštinski miroljubiva značenja. Kakogod, on se hitro ispravi, infinitezimalno izduži i zauze pravilan stav. Ima radova na kojima mu se pričinjava da je Veliki Drugi Nadzornik tu isključivo da bi njega nadzirao. Na čemu mu je danas zahvalan, umalo da napravi budalu od sebe pred Braćom.

Umalo da je napravi od sebe i sam Veliki Drugi Nadzornik, i njemu je popustila pažnja, upravo mu je Veliki Ceremonijal Majstor koji stoji do njega bezglasno došapnuo „Čekić!“, na šta ga je ∴Br. Adolf munjevito uzeo sa stola i prislonio na grudi. U poslednji čas po dva osnova. Prvo, ∴Br. Dulence je odahnuo, na tren se poplašio da je Hrvat krenuo s čekićem pravo na njega. Drugo, Veliki Majstor se kod oltara taman bio ispetljao sa Jovanskim jevanđeljem, ugaonikom i šestarom i završavao znak. Nema oči i na leđima, da je tri puta Veliki Majstor, nije me mogao videti, pomisli Veliki Drugi Nadzornik s olakšanjem, dok se Najuvaženiji i Moćni... korakom starca, što i jeste, lagano kretao prema svom stolu na istočnoj strani Hrama.

„Loža je otvorena. Braćo moja, neka nam je dužnost u pameti i neka Veliki Arhitekta Svih Svetova blagoslovi ovaj čas. Završite znak!“ V□J pamti i odlučnije glasove Velikih Majstora nego što je to glas ∴Br. Andre Dinića. Pred klupom predviđenom za goste, uz sam istočni zid Hrama, a predsedavajućem za leđima, jedini današnji gost, počivši Počasni Veliki Majstor V□J, ∴Br. Đorđe Vajfert, samo umorno sklopi oči, pa se jednovremeno sa ostalom Braćom šegrtski samoprekla preko grla desnom rukom i konačno sede, vazduh u Hramu zatalasa jedno kolektivno bratsko aufffff! od olakšanja što se višeminutno nepomično stajanje u stavu konačno završilo, a njegov naslednik nastavi: „Brate Veliki Sekretaru, pročitaj nam Arhitektonsku tablu sa našeg poslednjeg rada.“

∴Br. Borislav ustade, a tek je seo, ispravi kolajnu sa dva ukrštena pera koja mu je o plavoj vrpci nakrivo visila sa premršavog vrata, pročisti grlo, pa ga zatim iznova prekla, uze pregršt papira sa stola, Arhitektonsku tablu koju ∴Br. Branislav posprdno naziva Građevinski dnevnik, smatrajući zapisnike Velikog Sekretara preopširnim i dosadnim, te započe: „Najuvaženiji i Moćni Veliki Majstore, Veoma uvaženi Veliki Oficiri, Uvažene Starešine Poštovanih □□ i Braćo Delegati! Pred nama je  Arhitektonska tabla Vanrednog zasedanja Skupštine V□J, održane 3. maja 5940. A.L.“, što je, da ne bude zbrke, običan, profani 3. maj 1940. godine, „u ovom istom Hramu.

Tačka 1.

Uvaženi Majstor ∴Br. Dragoljub Manojlović izvestio je da je shodno odlukama Velikog Veća od 26. marta 5940. A.L. □„Sloga, rad i postojanstvo“ vanredno unapredila trojicu braće jevrejske nacionalnosti iz reda Kalfe u red Majstora i jednoga iz reda Šegrta u red Kalfe pa u red Majstora. Istovremeno je jedan od novoiniciranih Majstora zatražio razrešnicu, a □Majstora mu po hitnom postupku odobrila časni otpust za potrebe afilijacije.

Tačka 2.

Uvaženi Majstor ∴Br. dr. Svetislav Kićevac izvestio je da je shodno odlukama Velikog Veća od 26. marta 5940. A.L. □„Pobratim“ vanredno unapredila dvojicu braće jevrejske nacionalnosti iz reda Kalfe u red Majstora. Istovremeno su obojica novoiniciranih Majstora zatražila razrešnicu, a □Majstora im po hitnom postupku odobrila časni otpust za potrebe afilijacije. Jedan Brat vanredno je unapređen iz reda Šegrta u red Kalfe.

Tačka 3.

Uvaženi Majstor ∴Br. Raško Dimitrijević izvestio je da je shodno odlukama Velikog Veća od 26. marta 5940. A.L. □„Šumadija“ vanredno...“

Usledilo je dvadesetak tačaka jednake sadržine, smenjivala su se imena loža i brojevi, ∴Br. Borislav čita i čita i čita, ravnim, prozuklim glasom, Braća ga odavno ne slušaju, odreda zapali u stanje kontemplacije u ništa, dobrano potpomognuti Velikim Muzičkim Majstorom, koji je Velikom Sekretaru pustio muzičku podlogu?!?! Taj stvarno odjutros ima lutke, pomisli prof. dr. Spasić, izaziva li izaziva! Što kanda nikome ne smeta, ni nagluvom Velikom Majstoru ni Braći? Istini za volju, a i zašto bi? Ta u maju su već saslušali iste te izveštaje u interpretaciji samih Uvaženih Starešina, a koju nedelju pre toga i izvodili svečane radove u svojim ložama prilikom prekorednih unapređenja Braće, jasno je zašto. Mnoga Braća Jevreji spremaju se da napuste zemlju, pa čak i oni koji za sada nemaju konkretnih planova uzimaju tu mogućnost u obzir, treba im omogućiti da se na novim prostorima što lakše integrišu u masonski život i rad. A šta je bolja preporuka od lavlje kandže? Bilo je nekih manjih polemika oko ove odluke Velikog Veća na nekim ložama, najviše u splitskom „Jadranu“ i zagrebačkom „Prometeju“ ali to ovde znaju samo njihove Uvažene Starešine i Braća Delegati, što su u svojim izvešćima prećutali. Zašto bi pominjali kada se summa summarum radilo o jednom jedinom vanrednom unapređenju, gotovo anonimnog Brata, lječnika sa Zrinjevca. Samo bi izazvali tipičnu burnu reakciju Prethodnog Velikog Majstora, ∴Br. Dušana Milićevića, koji na svu sreću, mudrošću Najuvaženijeg i Moćnog ili administrativnom greškom, ko bi ga znao, nije ni dobio poziv za današnji skup. Jedini koji ovde pažljivo sluša je prof. dr. Spasić, ∴Br. Timotije je nekud odlutao sa ostalima.

Ne zato što će čuti nešto novo, problem iznuđenog rasejanja Braće Jevreja je već mesecima na dnevnom redu, već naprosto, on nije bio delegat □„Pobratim“ na prethodnom vanrednom radu, pa koristi priliku da zbraja...„...

Tačka 28.

Za reč se javio Najuvaženiji i Moćni Veliki Majstor ∴Br. Andra Dinić i osudio učestale slučajeve indiskrecije koju pojedina Braća čine u profanom svetu po masonskim stvarima. Tako su i ove poslednje, veoma delikatne odluke, već u toku nepuna 24 časa bile poznate izvesnim profanim ljudima, koji su ih zatim javno iznosili u kafani i u širem društvu. Neki put su to pak bile gospođe iz profanih kuća, koje su po frizerajima i soareima obelodanjivale detalje rada V□J. Podsetio je Braću da su pri pristupanju slobodnim zidarima pa i u drugim prilikama položili zakletvu na tajenje onoga što su u Hramu, na radovima i u masonskim krugovima videli ili čuli. citatio: „Šta može s pravom da se pomisli i reče o Braći, koji pretenduju da su časni ljudi i selekcija društva u kome žive, kad ne ispunjavaju ni osnovne dužnosti jednog vaspitanog a to li poštenoga čoveka i masona? Ta Braća verovatno i ne pomišljaju kakve posledice njihova indiskrecija može imati za našu jevrejsku Braću, pa i za celu našu ustanovu.“ Uputio je apel Braći da se najozbiljnije čuvaju svake indiskrecije, bilo pred profanima, bilo pred bivšim članovima naših Radionica, bilo, pak, u krugu svojih porodica...“ Jao, kad Soka ovo bude čula!, pomisli prof. dr. Spasić...

 (Odlomak iz romana Bremasoni)